понедељак, 31. март 2008.

MANASTIR SV. NIKOLE U PRIBOJSKOJ BANJI



Ako se sa svakog oltara slivala molitva, kakva je voda bio Lim u srednjem veku? Takva voda da bi se na svadbi u Kani mogla pretvoriti u vino . Ako su angelski horovi pevali po gorama Polimlja , kakve su to gore mogle biti u srednjem veku ? Onakve gore , kada bismo im rekli premesti se goro , one bi se premeštale . Takvom ljubavlju ka gospodu blještala je i blistala srednjovekovna Srbija . I to je danas neprocenjiva i nepropadljiva riznica srpskog naroda . U manastiru Sv . Nikole u pribojskoj Banji zadužbini Nemanjića iz XII veka, , ponovo je samo deo lepote koje je srpski narod vekovima sabirao . Retki su oni istaživaču koji „imaju ključ „ da otvore skrivnice . Istoričar umetnosti Mirjana Šakota spada u te retke , obdarene , izabrane istraživače . Ključ za riznicu , za otvaranje i nalaženje skrivnice bilo je čisto srce.

Pre 33 godine u manastiru je prilikom istraživanja otkopana riznica koja se sastoji od 40 crkvnih predmeta , nastalih od X V do XVII veka , od belog ili pozlaćenog srebra sa ili bez dragulja , od gorskog kristala i rožine okovane u srebro , ripide, kivot, kadionice, putiri, čaše ,vodički i ručni krstovi, naprsni krstovi ,panagije i kašike . Predmeti su od neprocenjive kulturno istorijske i umetničke vrednosti a pod zemljom do iznošenja na svetlo dana proveli su više od 280 godina i do prošle godine čuvani u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Zahvaljujući velikom zalaganju episkopa mileševskoh Filareta , ponovo vraćeni u manastir Sv. Nikola u Pribojskoj Banji .

Mirjana Šakota istoričar umetnosti iz Beograda koja je sa svojom ekipom i otkrila riznicu , u knjizi „Riznica manastira Banje kod Priboja“ navodi da „ i ako se sa mnogo razloga može verovati da je sklonjen još jedan kovčeg sa blagom ovog manastira , ipak i pronadjeno jasno pokazuje da je bio zakopan isključivo dragoceni deo manastirskog blaga . Nijedan predmet od bronze , bakra , mesinga ili lima nije ovde našao svoje mesto „

U celom pravoslavnom nasledju nikada nijedna riznica nije pronadjena . One su zakopavane u teškim trenucima , i uvek je ostajao neko ko je znao gde se nalaze te stvari i ko ih je kasnije otkopavao . Očigledno oni koji su tada zakopali riznicu manastira Sv. Nikole , ta teška vremenima nisu preživeli .

Manastir u pribojskoj Banji bio je inspiracija da dr. Svetlana Pejić istoričar umetnosti iz Beograda svoj doktorski rad posveti ovoj zadžbini Nemanjića . Prema njenom mišljenju čak ni veliki evropski muzeji nemaju srebrene ili zlatne kašike , koje su služile u pričesne ili svakodnevne svrhe , kakve ima riznica manastira Sv. Nikole . Banjska zbirka sačuvala je 5 raritetnih komada , od kojih su dve kašike apostolskog tipa ,realtivno veće produkcije i madjarskog porekla , jednu izuzetnu kašiku koju je lično koristio vojskovodja Stefan Sabo , na kojoj je njegov grb a preostale dve kašike su venecijanskog porekla .

2 коментара:

Masha је рекао...

Prelepe slike, verujem da je u prirodi još lepše.

Milica Violin је рекао...

I dalje mislim da ste stvoreni za turizam i da ćete i dalje biiti odličan promoter Priboja